Author: pds

U petak, 4. Oktobra 2019. godine, Prijatelji dece Srbije u Saradnji sa kancelarijom Zaštitnika građana, organizovali su konsultativni sastanak sa predstavnicima medijskih kuća. Ovaj sastanak bio je prilika da se predstavnici medijskih agencija i kuća informišu o Pravilniku protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe, koji su Prijatelji dece Srbije objavili, te potpišu Memorandum o razumevanju i prihvatanju Pravilnika.

Sastanak je otvorila gospođa Marija Podunavac, šefica kabineta Zaštitnika građana, pozdravivši prisutne, te informišući predstavnike medija o izveštajima koji je institucija Zaštitnika građana objavila o stanju prava deteta u Srbiji i inkluzivnom obrazovanju. Posebno je istakla rad Panela mladih savetnika institucije Zaštitnika građana, te pozvala prisutne medije da se informišu o njegovom radu. 

Olja Jovičić, generalna sekretarka Stručne službe Zaštitnika građana, naznačila je da smo ovde svi na istom zadatku, a to je da svi budemo ,,Prijatelji dece’’. Napomenula je da je potrebno ujediniti napore da sva dečija prava budu zaštićena, a da je zbog trenutne medijske slike, mediji i zaštita dečijih prava u medijima pogotovo bitna. Pozvala je sve predstavnike medija da se upoznaju sa radom Zaštitnika u ovoj oblasti, te pozdravila incijativu Prijatelja dece Srbije, u nadi da će doprineti poboljšanju slike i pozicije dece u medijskom prostoru u Srbiji. 

Milica Škiljević, programska menadžerka Beogradske otvorene škole, predstavila je ideju koja stoji iza projekta Aktivni građani – bolje društvo, čiji je deo i projekat Deca i mediji – sprečimo zloupotrebu dece u medijske svrhe. Milica je posebno naznačila važnost građanskih incijativa u javnom zagovaranju i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva koje su aktivne u direktnom radu sa korisnicima za oblast javnog zagovaranja. 

Prisutnima se obratila i gospođa Nataša Jović, pomoćnica u sektoru generalnog sekretara u sektoru za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom Zaštitnika građana, i akcentovala važnost posmatranja prava deteta u medijima u širem kontekstu, odnosno kontekstu prava dece u digitalnom okruženju. Informisala je prisutne da su prevedene smernice Saveta Evrope, čija štampa čeka na odobrenje, a koje će obavezati državu da se u celini pozabavi ovim pitanjem. Napomenula je, takođe, da kada govorimo o deci i medijima često se osvrćemo na ono najlošije, te da bi trebalo raditi na ojačavanju medija kako bi mediji i javni prostor bili mesto dečjeg izražavanja i participacije.

Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije, napomenula je važnost inicijative Prijatelja dece te rad na edukaciji i privoljavanju medija, pogotovo onih koji posebno krše prava deteta na stranu zaštite dece u svakom kontekstu. Podsetila je da su Prijatelji dece Srbije, osim objavljivanja Pravilnika, pokrenuli i platformu decaimediji.com putem koje najšira javnost može da se informiše o problemu zloupotrebe dece u medijske svrhe, te da prijavi takve slučajeve i anonimno.

Prvoslav S. Plavšić, autor Pravilnika protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe, napomenuo je da je izuzetno važno da deca budu zaštićena u svakom kontekstu, a pogotovo u kontekstu novih i tradicionalnih medija. Posebno je akcentovao važnost proaktivnog delovanja medija, pogotovo u oblasti edukacije dece i mladih za korišćenje novih medija, jer je situacija kritična.

Nakon izlaganja uvodničara, usledila je diskusija. Marija Šehić, ispred kuće N1, naznačila je da je problem to što oni novinari koji već poštuju Kodeks novinara Srbije poštuju i ovaj Pravilnik, te da nije optimistična povodom promene situacije u onim medijima koji ne poštuju, dok je Svetlana Trajković, ispred Regulatornog tela za elektronske medije, navela da se stručne službe REM-a zalažu za izmenu Zakona i pooštravanja kazni te posebno istakla da Stručne službe REM-a objavljuju godišnje izveštaje u ovoj oblasti, apelujući na elektronske medije da poboljšaju kvalitet sadržaja za decu. Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije istakao je važnost saradnje između medija i organizacija civilnog društva, te saradnju sa regulatornim insitutcijama kao ključnu za poboljšanje slike dece u medijima.

Posle diskusije, predstavnici Novinske agencije Tanjug, Televizije N1, Dnevnog lista Danas i Nedeljnika NIN, potpisali su Memorandum o razumevanju i prihvatanju Pravilnika protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe.

Konsultativni sastanak sa predstavnicima medija realizovao se u okviru projekta ,,Deca i mediji – Sprečimo zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe’’, uz ekspertsku podršku koju pružaju BOŠ, BIRN i BFPE u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije “, uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Tokom poslednja dva dana našeg monitoringa[1], objedinili smo vikend i dnevna izdanja svih štampanih dnevnih novina. Osim samih listova, sabrali smo i tekstove koji se nalaze u njihovim dodacima.

Tri od osam dnevnih listova ima dvodnevna izdanja. Objedinjen je broj tekstova iz svih listova, kako onih koji izlaze u dvodnevnom izdanju, tako i onih koji izlaze iz štampe i subotom i nedeljom. Tokom vikenda, 7-8. septembra, broj vesti/objava u dnevnim listovima o deci/pitanjima od važnosti za decu, te na bilo koji način uključuju decu iznosio je 64:

---

Najviše tekstova tokom vikenda u ovoj temi  su objavile ”Novosti”, dok se, u proseku, o deci pisalo u proseku od 5-7 tekstova.

Za razliku od prethodnih dana, u kojima su deca dominantno preovladavala na stranicama crne hronike, tokom vikenda situacija je bila poprilično drugačija. Ako pogledamo broj svih tekstova koji na neki način uključuju decu (64), najdominantniji su tekstovi u oblasti obrazovanja, potom zdravlja dece, dok je crna hronika, sa dominantnih 60 odsto u petak, spala na oko 10 odsto.

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Obrazovanje:
  • Investiranje u vaspitnoobrazovne institucije: U pet tekstova u četiri dnevna lista, novinari se bave problematikom investiranja u obrazovanje. Četiri teksta se odnosi na ulaganje u izgradnju novih vrtića u Beogradu, a jedan dnevni list nije zaštitio identitet dece zamagljivanjem fotografija u vrtićkoj grupi. U jednom tekstu, jedan dnevni list se bavi problematikom neuspešnog završavanja radova na školi u Leskovcu, te protestu učenika. Nisu zamagljene fotografije maloletnika tokom protesta.
  • Problem zapošljavanja prosvetnih radnika koji su tehnološki višak, obrađuje jedan dnevni list.  
  • Tokom tekuće školske godine 2019/2020. školarci će imati tri raspusta, o čemu informiše jedna novina.  
  • Jedan dnevni list se, u opširnoj kolumni bavi pitanjem razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja dece, od industrijalizacije, do danas. Daje zanimljive kritike trenutnog obrazovnog sistema, kao I preporuke za njihovo prevazilaženje.
  • Još dve teme iz domena obrazovanja, našle su se na stranama jednih novina. Prva se ticala uvođenja informatike za sve prvake od naredne školske godine, te mogućnostima za dalje usavršavanje nastavnika putem razvoja nove platforme. Drugi tekst se bavi pitanjem uvođenja srpskog jezika u školama u Makedoniji.
  • Još jedna od tema koju je obrađivala jedna dnevna novina je pitanje problema nabavke udžbenika za učenike u Šapcu. Naime, nastao je problem između dobavljača i prodavaca, pa su deca prvu školsku nedelju završila bez udžbenika.

• Zdravlje dece
  • Tema zdravlja i uspostavanja zdravih navika dece je, za razliku od prethodnih dana, u vikend izdanjima štampanih medija doživela ”procvat”. Naime, u devet tekstova, novinari se bave različitim aspektima zdravlja dece:
  • Ishrana i važnost jačanja imuniteta dece: Pet dnevnih listova bavi se pitanjem ishrane, odnosno, važnosti raznovrsne i kvalitetne hrane za decu. Cilj kvalitetne ishrane se stavlja u kontekst jačanja imuniteta, te važnosti jakog imuniteta dece pri polasku u vrtić.
  • Zdravi stilovi života – Jedan dnevni list bavi se pitanjem važnosti fizičke aktivnosti za decu i uspostavljanjem zdravih navika po važnost psiho-fizičkog zdravlja dece.
  • Vakcinacija – Jedna dnevna novina je objavila vest iz države Njujork, koja je u potpunosti zabranila školovanje nevakcinisane dece.
  • Zdravlje tinejdžera – U opširnom tekstu jedan dnevni list se detaljno bavio analizom zdravlja tinejdžera, iznoseći zabrinjavajuće istraživačke podatke o tinejdžerskim životnim  navikama (konzumiranju alkohola, cigareta, nepravilnoj ishrani…).
  • Fizičko disciplinovanje – Tema fizičkog disciplinovanja bila je obuhvaćena u jednom listu. Iznose se negativne strane fizičkog disciplinovanja, te apeluje na važnost izbegavanja ovakvog načina vaspitanja.

• Vesti u domenu crne hronike:
  • Tri dnevna lista izvestila su o sličaju osumnjičenog lica za silovanje maloletnog lica u jednoj enklavi na Kosovu i Metohiji. Dva od tri lista iznose gnusne detalje slučaja, dok jedan, posredno, otkrivajući lokaciju, inicijale i poluprikrevenu fotografiju majke, zapravo otkriva identitet žrtve.
  • Maloletnička delinkvencija – Tri od osam dnevnih listova izvestila su o delima sedamnaestogodišnjeg dečaka koji je osumnjičen za pljačku žena u Novom Sadu. Nije objavljen identitet maloletnika.
  • Dva dnevna lista bave se temom procesuiranja lica koja su usmrtila devojčicu u prethodnoj nedelji. Jedan štampani medij je u potpunosti otkrio identitet devojčice, sa objavljivanjem zamagljene fotografije (verovatno preuzete sa društvenih mreža).

• Deca poznatih:
  • Pet od osam dnevnih listova pišu o porođaju jedne javne ličnosti, te otkrivaju ime novorođenčeta.
  • Dva dnevna lista pišu o jednoj ličnosti koja je postala javna, i ulazi u rijaliti u trudnom stanju. Izveštavaju da se njen porođaj očekuje tokom trajanja samog rijalitija i njenoj želji da se porodi upravo tamo.
  • Jedan dnevni list piše o ćerki jednog poznatog sportiste, koja se zaputila u iste vode. Objavljena je zamagljena slika devojčice, kao i njeno puno ime i prezime.

• Informativni tekstovi za decu
  • U osam tekstova u pet dnevnih listova, mediji izveštavaju o aktivnostima za decu, koje se realizovane, kao i najave novih događaja za decu. Dečija strana se našla na stranama jednog dnevnog lista, koji ju je namenio dečjem stvaralaštvu.

• Edukacija roditelja
  • Tri lista u šest tekstova se bave informisanjem roditelja o temama vezanim za roditeljstvo i decu. Dva dnevna lista se bave pitanjem očeva i važnosti podjednakog uključivanja, te postojanja postnatalne depresije i kod očeva. Teme koje su obuhvaćete u ovim objavama tiču se i: pomoći deci pri učenju, smanjivanje stresa prilikom polaska u školu, važnosti kontinuiranog fizičkog kontakta sa decom (pogotovo u ranom razvoju)…

• Senzacionalizam
  • Na stranicama vikend izdanja dnevnih novina našli su se i senzacionalistički tekstovi koji osim senzacije nemaju informativni karakter. Naime, tri od osam novina pišu o porođaju   Indijke koja je u 74. godini vantelesnom oplodnjom rodila blizance. U jednom listu je objavljena slika beba iz bolnice. Jedan dnevni list se bavi i horoskopom dece, te daje senzacionalističke preporuke roditeljima o tome kako da se ponašaju sa decom u određenom horoskopskom znaku.

• Uspeh dece:
  • U protekloj nedelji, grupa đaka iz Matematičke gimnazije je osvojila osam medalja na Međiunarodnom takmičenju u Moskvi, te su četiri od osam dnevnih listova objavila ovu informaciju.

Nakon svakodnevnih preseka štampe od 2-8. septembra otvorila su se mnoga pitanja. Na osnovu nedeljnog skrininga, uradićemo preporuke, te proslediti svim medijskim kućama. Učestvujte i vi! Komentarišite o ovoj temi, pišite, prosleđujte tekstove. Samo ćemo zajedno smanjiti zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe!

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

Deca su često u žiži interesovanja medija, a kako štampani mediji u Srbiji izveštavaju o deci i koliko se poštuju njihova prava u medijskim izveštajima, nastojimo da istražimo dnevnim monitoringom štampanih medija od 2-8. septembra[1].

U petak, 6. septembra, analizirali smo osam dnevnih novina. Broj vesti/objava u dnevnim listovim o deci/pitanjima od važnosti za decu, te koji na bilo koji način uključuju decu iznosio je 34, a po dnevnom listu raspodela je sledeća:

Najviše tekstova i izveštaja u temi objavio je ”Alo”, dok se, u proseku, o deci pisalo u proseku 3-5 tekstova.

Početak školske godine je uveliko prošaoi nije više zanimljiva tema, pa, vesti u domenu crne hronike iznose skoro 60% svih objava koje uključiju/tiču se dece. Ostale teme obuhvataju izjave političara i slikanje sa decom, decu poznatih, a tek poneki tekst je pisan za decu, kao i o obrazovanju, zdravlju dece…  

---

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Vesti u domenu crne hronike:
  • Zanemarivanjem i zlostavljanjem dece se bavilo sedam od osam štampanih medija. U šest tekstova, štampani mediji nastavljaju da pišu o slučaju trovanja trogodišnjeg i šestogodišnjeg deteta pilulama ekstazija; jedan medij je preneo vest iz Ukrajine, u kojoj je detaljno i gnusno opisano zlostavljanje usvojenog jednog deteta, sa otkrivanjem njegovog punog identiteta i slikom. U jednoj vesti, dnevne novine izveštavaju o dečaku koji je preživeo davljenje, te deci koja su ga spasila. Objavljene su fotografije dece te njihov potpuni identitet i lokacija gde žive. Tri medija je izvestilo o fizičkom napadu – šamaru koji je srpski sveštenik u Floridi, udario drugu njegovog sina.
  • Tri dnevna lista izvestila su o stradanju devojčice u saobraćajnoj nesreći, te odluci roditelja da se njeni organi doniraju. Jedan štampani medij je u potpunosti otkrio identitet devojčice, sa objavljivanjem zamagljene fotografije.
  • Četiri dnevna lista su izvestila o vršnjačkom nasilju nad sedamnaestogodišnjim dečakom u Beogradu. Iako je ispoštovan identitet žrtve i napadača, izveštaj jednog štampanog medija obiluje obiljem gnusnih detalja.
  • Dva od osam listova izvestila su o oporavku dečaka napadnutog u Kosovskoj Mitrovici. Jedan medij je u potpunosti objavio dečakov identitet sa fotografijom.

• Političari i deca:
  • Većina dnevnih listova – sedam od osam, izvestilo je o poseti Predsednika Republike Srbije srpskoj školi u Budimpešti. U svim je objavljena ilustrativna fotografija dece sa Predsednikom, a tri lista nije zaštitilo identitet dece blurovanjem fotografija.

• Obrazovanje:
  • Jedina vest o obrazovanju dece tiče se uvođenja informatike kao obaveznog predmeta, te potrebi dodatnog obrazovanja nastavnika za časove informatike. Predmet informatike bi trebalo da obuhvata ovladavanje modernim tehnologijama i softverima, ali i pravilnoj upotrebi IKT.

• Deca poznatih:
  • Tri lista pišu o deci poznatih ličnosti. Dva su u potpunosti otkrila identitet jedne devojčice, dok je jedan delimično zaštitio identitet na fotografiji preuzetoj sa društvenih mreža jedne javne ličnosti.

• Zdravlje
  • Jedan dnevni list je preneo tekst iz Podgorice, koji govori o istraživanju zdravstvenog stanja i navika srednjoškolaca u Crnoj Gori.

• Informativni tekstovi za decu
  • Dva dnevna lista su objavila informacije o događajima koji bi bili od interesa za decu.

Na kraju prve školske nedelje – deca su u medijima ostala samo na stranama crne hronike.

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

Kako štampani mediji izveštavaju o deci i koliko se poštuju dečja prava u medijima, cilj je dnevnih monitoringa koje, kao što smo već napominjali u prethodnim izveštajima, Prijatelji dece Srbije rade od 2-8. septembra[1], a u cilju mapiranja problema te podrške primerima dobre prakse izveštavanja o deci.

U četvrtak, 5. septembra, analizirali smo osam dnevnih novina te sedam nedeljnika. Prvo ćemo predstaviti podatke iz dnevnih listova, a potom iz nedeljnika.

Broj vesti/objava u dnevnim listovim o deci/pitanjima od važnosti za decu, te koji na bilo koji način uključuju decu iznosio je 44, a po dnevnom listu raspodela je sledeća:

Najviše tekstova i izveštaja u temi objavile su ”Večernje novosti”, dok se, u proseku, o deci pisalo od 4-6 tekstova.

Ako se pogleda ukupan broj objava u dnevnim listovima o deci – 44, vesti iz domena crne hronike su i u četvrtak preovladavale, sa preko 30%. Na drugom mestu su tekstovi iz domena obrazovanja, sa preko 25, dok ostale teme obuhvataju humanitarne aktivnosti za decu, tekstovi namenjeni deci, pitanja roditeljskog standarda…

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Vesti u domenu crne hronike:
  • Vest u domenu crne hronike, o kojoj je izvestilo sedam od osam dnevnih listova, poštujući dečija prava, ali većina otkrivajući lice osumnjičenog za događaj u kome su pod nejasnim okolnostima pilule ekstazija konzumirala dva deteta uzrasta 3 i 6 godina.
  • U policijskoj akciji, uhapšeno je lice osumnjičeno za pedofiliju, te se došlo u posed inkriminišućih video i foto materijala. O ovome je izvestilo tri od osam dnevnih novina, bez iznošenja više informacija te ne narušavajući identitet žrtava.
  • U kontekstu crne hronike u zdravstvu, tri od osam dnevnih listova izvestilo je smrti beba u bolnici te lošim uslovima u jednoj bolnici u Srbiji.
  • Jedan dnevni list je izvestio o poseti rođaka maloletnog deteta, preživelog u saobraćajnoj nesreći. Nije otkriven identitet deteta.
  • Preneta je i informacija o dečaku koji je preživeo davljenje na letovanju i deci koja su ga spasila. Objavljen je pun identitet dece, njihove fotografije te drugi lični podaci.

• Obrazovanje:
  • Najviše vesti o obrazovanju, o kojem piše pet od osam listova, izeštavaju o proširenju školske mreže i otvaranju novih vrtića. Četiri od osam listova uključuju tu i gradonačelnika jednog grada fotografisanog sa decom, dok je samo jedan list zaštitio identitet dece blurovanjem fotografija.
  • Dva dnevna lista su nas informisala da se, od ove školske godine, srpski jezik uči kao fakultativni u školama u Skoplju.
  • Jedan dnevni list je pisao o problemu školovanja dece sa teškim oboljenjima, apelujući na važnost uključivanja dece u obrazovanje, ali otkrivajući identitet dece.
  • Tri od osam medija pišu o različitim aspektima školovanja dece. Teme koje obuhvataju su: visina cene udžbenika te nemogućnosti nasleđivanja istih; problemu koji je nastao u jednom Beogradskom naselju spajanjem dva vrtića, i poklanjanju udžbenika za svaku porodicu sa troje i više dece u jednom gradu.

• Bezbednost dece u Saobraćaju:
  • Pet od osam dnevnih listova izvestilo je o važnosti bezbednosti dece u saobraćaju, te da se u Srbiji u poslednjih tri godine nije desio ni jedan smrtni slučaj dece u saobraćaju dok su išla u školu. Jedan od ministara se slikao sa decom, a većina medija objavila je fotografije bez zaštite identiteta dece.

• Humanitarne aktivnosti za decu:
  • Četiri dnevna lista izveštavaju o humanitarnim aktivnostima za decu.

• Tekstovi za decu
  • Dva dnevna lista su objavila tri teksta za decu. Tekstovi se tiču higijene, te toga šta ih čeka u školi i kako da se posvete svojim obavezama.  

• Roditeljska pitanja i socijalni položaj roditelja:
  • Jedan dnevni list nastavlja da izveštava o kompanijama koje ne poštuju prava majki/trudnica, te apeluje na podizanje svesti o roditeljskim pravima.

• Senzacionalizam:
  • Tri dnevna lista su senzacionalistički izvestila o rođenju deteta sa dva pola. Nisu objavljene informacije o detetu. Poenta ovakvih tekstova sigurno nije informativna.

Kao što smo najavili, danas smo analizirali i nedeljnike. U tabeli ispod se vidi broj tekstova o deci ili koji na bilo koji način uključuju decu u nedeljnicima[2].

---

Broj tekstova koji na bilo koji način obrađuju temu dece u nedeljnicima je 13, a teme koje su obrađivali su šarenolike, te ih ne možemo svrstati u lako raspodelive kategorije.

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema u nedeljnicima:

• Obrazovanje:
  • Većinom, odnosno tri do pet tekstova u nedeljnicima u oblasti obrazovanja se tiču početka školske godine i tehnološkim inovacijama. Jedan dnevni list je iskoristio priliku da razgovara o ozbiljnoj pedagoškoj temi, a to je pitanje potrebnosti/nepotrebnosti domaćih zadataka, te sa različitih strana obradio temu.
• Nasilje i agresivnost:
  • Jedan nedeljnik se bavio fenomenima nasilja i agresivnosti u našem društvu, otkrivanjem i uvidima za njihovo rešavanje. Tekst je obrađivao i kontekst nasilja među/nad decom.
• Bezbednost dece u Saobraćaju
  • Objavljena je informacija o nagradnoj igri jedne kompanije koja se tiče zaštite dece u saobraćaju, te mogućnosti učestvovanja za građane.
• Neželjena deca:
  • Tekst u jednom od nedeljnika bavio se temom ”neželjene” dece –  dece napuštene od strane roditelja na porođaju. Iako je tekst informativnog karaktera, obiluje nizom degutantnih detalja, a narušena su i pravila zaštite identiteta dece. Objavljena je čak i fotografija jedne napuštene bebe. Zbog ovakvih slučajeva, objavljeno je i planiranje uvođenja procedure anonimnog porođaja.
• Humanitarne aktivnosti usmerene na decu:
  • Jedan nedeljnik objavio je vest o humanitarnim aktivnostima za decu koje je izveo volonterskog kluba jedne kompanije, kao i apel da se ostale kompanije pridruže.
• Talentovana deca:
  • U jednom nedeljniku detaljno se obrađuje pitanje talentovane dece, problemima i potrebom za podršku. U potpunosti je otkriven identitet jednog deteta, sa ubacivanjem senzacionalističkih informacija iz ličnog života.
• Deca izbeglice
  • Detaljna analiza slike izbeglica i načinu izveštavanja o njima u našem društvu našla je mesto na stranama jednog nedeljnika. U okviru teksta, obrađena je i tema oružanog sukoba maloletnih izbeglica bez pratnje u Beogradu, bez kršenja zaštite njihovog identiteta.

Završili bismo ovaj izveštaj važnim zapažanjem. Naime, u istom dnevnom listu koji je objavio nekoliko tekstova o deci, i u pojedinim u potpunosti zaštitio njihov identitet – pojavio se tekst koji je u potpunosti otkrio i više nego neprimerene i opasne informacije o deci o kojoj izveštava. Otvoreno pitanje je da li zaštita dece u medijskom prostoru zavisi od obrazovanja/senzibiliteta pojedinih novinara, ili treba da bude premisa svake redakcije i uređivačke politike?

---

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

[2] Za potrebe ovog izveštaja, analizitali smo nedeljnike: Nin, Vreme, Nedeljnik, Pečat, Ilustrovanu politiku, Novi magazin i Ekspres, objavljene u tekućoj nedelji.

U želji da mapiramo probleme u medijskom izveštavanju o deci, te podstaknemo primere dobre prakse, kao što je već najavljeno, u nedelji od 2 – 8. septembra Prijatelji dece Srbije će uraditi skrining izveštavanja o deci[1]  kao i poštovanju dečijih prava u štampanim medijima i objavljivati u formi dnevnih izveštaja.

U sredu, 4. septembra, broj vesti/objava u dnevnim listovim o deci/pitanjima od važnosti za decu, te koji na bilo koji način uključuju decu iznosio je 53, a po dnevnom listu raspodela je sledeća:

U sredu, 4. septembra, u svoje izveštaje i vesti u temi, najveći broj tekstova objavio je ‘’Informer’’, dok se o deci pisalo u proseku od 4-8 tekstova.

Od ukupnog broja objava u dnevnim listovima o deci – 53, vesti iz domena crne hronike, poput jučerašnjeg izveštaja, zahvataju najveći opseg – ponovo preko 40 odsto. Tekstovi koji se tiču dece poznatih su na drugom mestu, sa skoro 20 odsto, obrazovanje sa 13. Tabelarno i tematski prikazano, ispod se mogu videti sve teme obuhvaćene ovim dnevnim izveštajem:

---

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Vesti u domenu crne hronike:
  • Četiri od osam listova izveštavaju o nesrećama u kojima su stradala, odnosno preživela deca tokom letovanja. Pojedini mediji su objavili potpun identitet dece, sa fotografijama preuzetih sa društvenih mreža roditelja.
  • U dva od osam listova, izveštavalo se o nesreći dečaka koji se slučajno zaključao u kupatilu i ozbiljno povredio izlazeći kroz prozor. Identitet deteta se naslućuje posredno, jer jedan tekst otkriva identitet roditelja, naselje i ulicu u kojoj se porodična kuća nalazi.
  • Tri od osam štampanih medija su nastavili da pišu i o slučaju osobe optužene za pedofiliju nad dečakom. Nastavljajući da iznose gnusne opise, predstavili su i odbranu optuženog.
  • Bezbednost dece u saobraćaju te saobraćajne nesreće obuhvataju i veći deo ovog izveštaja. Dva od osam listova su izveštavala o vojniku koji je spasio dečaka turskog porekla, bez objavljivanja dečjeg identiteta. Jedna devojčica je stradala u sudaru dva saobraćajna vozila, a jedan dnevni list je izvestio o slučaju još jedne nastradale devojčice na autoputu – u potpunosti objavljujući njen identitet.
  • U tri dnevna lista, našle su se kratki tekstovi o masakru na osnovnoškolce u Pekingu, bez otkrivanja identiteta žrtava, ali uz obilje stravičnih opisa načina na koji je počinilac napao maloletnike.
  • Dva dnevna lista su objavila i tekst o maloletniku u Americi koji je, hladnim oružjem, ubio članove svoje porodice.
  • Jedan dnevni list je nastavio da piše o slučaju napada na maloletno lice u Kosovskoj Mitrovici, i dalje objavljujući fotografiju žrtve iz bolnice.
  • Adresirali bismo još jedan slučaj, a to je objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile teška krivična dela. Naime, na objavljivanim fotografijama okrivljeni se često pojavljuju sa članovima porodice, uključujući decu. Iako su lica deteta zamagljena, ne postoji razlog objavljivanja fotografija iz porodičnih albuma i društvenih mreža osumnjičenih/okrivljenih.

• Deca poznatih:
  • Devet vesti u šest dnevnih listova u svoje izveštavanje uključuju decu poznatih ličnosti. Uglavnom su objavljene fotografije roditelja, a najzastupljenija je vest o porođaju jedne javne ličnosti. Pojedini mediji su preuzeli fotografije dece sa društvenih mreža i objavili ih.

• Obrazovanje:
  • O ulaganju u obrazovanje i obrazovne institucije, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, izvestilo je četiri od osam dnevnih listova.
  • Dva dnevna lista se bave pitanjem dostupnosti obrazovanja za svu decu, izveštavajući o problemu pojedinih lokalnih samouprava da omoguće prevoz učenika do škole, te da su deca primorana da hodaju kilometrima. Drugi dnevni list piše o slučaju dečaka sa daunovim sindromom kome, kako zbog fizičke nedostupnosti tako i drugih faktora, nije omogućeno da pohađa nastavu. 
  • Jedan list je objavio kratak komentar na štrajk prosvetnih radnika, u negativnom kontekstu.

• Političari i deca:
  • Pet od osam dnevnih listova izvestilo je o aktivnostima političkih partija, koje su uključivale decu. Svi su objavili fotografije dece sa političarima, a neki su objavili i lične podatke dece.

• Humanitarne aktivnosti usmerene ka deci:
  • Tri dnevna lista u četiri vesti/izveštaja, izvestili su o humanitarnim aktivnostima usmerenim ka deci.

• Roditeljska pitanja i socijalni položaj roditelja:
  • Dva od osam listova se bave socijalnim položajem roditelja, a jedan posebno roditelja sa invaliditetom i nemogućnosti za dobijanje odsustva za roditelje dece sa autizmom. U jednoj vesti se obrazlaže pitanje kompanija koje ne poštuju zakonodavstvo u oblasti zaštite trudnica i žena sa malom decom i objavljen je spisak tih kompanija javno. Cilj je povećati svest žena da prijavljuju takve kompanije. 
  • Dva od osam listova su objavila i tekstove koji se tiču informisanja odraslih o tome kako da pomognu deci pri učenju, te aktivnostima slobodnog vremena.
  • Jedan dnevni list bavio se i temom veštačke oplodnje i otvaranjem klinike za veštačku oplodnju u Valjevu njenoj uspešnosti veštačke. U potpunosti je otkriven identitet prve bebe koja je rođena zahvaljujući toj klinici.

Za razliku od prethodnih izveštaja,  u ovom izveštaju smo želeli da predstavimo sliku dece u medijima bez da dajemo komentare na način izveštavanja. U tom maniru ćemo nastaviti i do kraja nedelje. Na kraju perioda izveštavanja ćemo objediniti sve preporuke iz dnevnih izveštaja, objaviti ih javno i proslediti svim medijskim kućama.

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

Kao i jučerašnjem izveštaju, i na početku ovog (i svakog budućeg), predstavićemo broj tekstova koja se tiču dece, i/ili izveštavaju o deci u dnevnim novinama. Podsećanja radi, Prijatelji dece Srbije će uraditi skrining izveštavanja o deci[1]  kao i poštovanju dečijih prava u štampanim medijima (u periodu od 2-8.  septembra), a na sajtu decaimediji.com objavljivati kratke dnevne izveštaje.

U utorak, 3. septembra, broj tekstova koji na bilo koji način uključuju decu je iznosio 69, a po dnevnom listu raspodela je sledeća:

Najveći broj tekstova u oblasti je imala ”Politika”, dok se o deci pisalo u proseku od 8-10 tekstova po dnevnom listu.

Kada se uzme ukupan broj objava u dnevnim listovima o deci (69), tekstovi iz crne hronike su najbrojniji i čine preko 40 procenata. Tekstovi iz oblasti obrazovanja i početka školske godine zastupljeni su u 25 odsto, dok ostale teme obuhvataju život dece javnih ličnosti, porodični standard i prava, informisanje odraslih u vezi sa decom, migrantsku krizu i maloletnike bez pratnje, važnost vakcinacije, itd.

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Obrazovanje:
  • U svetlu početka školske godine, nastavlja se trend izveštavanja o obrazovnim temama. Većina tekstova (15) se tiče inovacija u obrazovanju, informisanju o promenama u vaspitno-obrazovnim programima, te digitalizaciji školske mreže. Prvi dan škole je  obeležila i poseta državnih funkcionera različitim školskim institucijama. Neki su se fotografisali sa učenicima, a fotografije su objavljene u određenom broju novina sa, a u nekim bez zaštite identiteta dece. Podsećamo redakcije da je zaštita dečjeg identiteta premisa, a eventualna saglasnost roditelja ne bi trebala da bude “pokriće” za izlaganje deteta javnosti u ovom kontekstu.  
  • Štrajk prosvetnih radnika je i dalje tema u žiži interesovanja, a za razliku od jučerašnje situacije, većina dnevnih medija je objavila vfest o početku štrajka, kao i o navedenim uzrocima.
  • Štampani mediji su, takođe, izvestili i da je određen broj dece (u nekoliko opština i gradova) dobio besplatne udženike/rančeve/pribor.
• Crna hronika i deca:
  • Nastavio se trend izveštavanja o napadu na dete na Kosovu i Metohiji, te je sedam od osam dnevnih listova izvestilo o ovom događaju. U većini članaka se i dalje potencira na nacionalnom identitetu žrtve i napadača, a posebno zabrinjava što određene dnevne novine i dalje objavljuju slike dečaka iz bolnice i u potpunosti otkrivaju njegov identitet i lokaciju.  
  • Desila se i saobraćajna nesreća u kojoj je preživelo jedno dete, a troje stranih državljana izgubilo život, te je pet od osam listova izvestilo o ovom događaju. Nijedan list nije objavio identitet deteta, ali je stavljeno na uvid njegovo celokupno medicinsko stanje kao i  obavljene i planirane medicinske procedure, što sem senzacionalizma, nema utemeljenja u potrebi informisanja javnosti.
  • Nakon  masakra u Teksasu, novine je preplavila vest o uraganu na Bahamima. Sedam od osam dnevnih listova, 3. septembra je izvestilo o ovoj nesreći u kojoj je prva žrtva bilo dete, a četiri od sedam listova su u potpunosti objavili identitet deteta sa sve fotografijom. Ponovićemo da, iako je vest sa drugog kontinenta, i preuzimana je sa vesti svetskih agencija, ovakav način izveštavanja o deci žrtvama istupa iz svake novinarske etike.
  • Još jedan slučaj je obuhvaćen u ovom delu izveštaja, a to je hapšenje lica osumnjičenog za pedofiliju. Šest od osam listova je izvestilo o ovom slučaju, a većina objavljujući nepotrebne detalje samog akta nasilja koji mogu dodatno da viktimiziraju žrtvu/e. Prateći slične nemile događaje, uočava se da je uređivačka praksa detaljisanje na samom činu nasilja nad detetom, ali je nedovoljno edukativnih tekstova adresiranih ka roditeljima i građanima o informisanosti radi prevencije seksualnog nasilja nad decom, a postoji i nedostatak interesovanja medija za način procesuiranja ovakvih slučajeva, kao i krajnje ishode.
  • Adresirali bismo još jedan slučaj, a to je objavljivanje fotografija osoba koje su izvršila teška krivična dela. Naime, na objavljivanim fotografijama okrivljeni se često pojavljuju sa članovima porodice, uključujući decu. Iako su lica deteta zamagljena, ne postoji razlog objavljivanja fotografija iz porodičnih albuma i društvenih mreža osumnjičenih/okrivljenih.
• Deca poznatih: U četiri od osam dnevnih listova, odnosno u sedam tekstova, novinari su se bavili decom javnih ličnosti. U svim slučajevima su objavljeni identitet dece, sa sve fotografijama, ponekad preuzetih i sa ličnih naloga na društvenim mrežama. Ponavljamo da, čak iako postoji saglasnost roditelja za objavljivanje identiteta deteta, to nije opravdanje za pojavljivanje dece u ovakvoj formi medijskog prostora.

Pohvaljujemo i pojedine listove koji su pisali informativne tekstove o aktivnostima za decu, informativne tekstove za roditelje o dečjem razvoju i mogućim aktivnostima sa decom u slobodno vreme, roditeljskim pravima i standardu. Stava smo da je takvih tekstova potrebno više, usmerenije i češće.

---

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

U jednoj od najvažnijih nedelja za svu decu – nedelji početka školske godine (od 02. do 8. septembra), Prijatelji dece Srbije će uraditi skrining izveštavanja o deci[1]  kao i poštovanju dečijih prava u štampanim medijima, a na sajtu decaimediji.com objavljivati kratke dnevne izveštaje.

Na samom početku ćemo predstaviti koliko dnevne novine posvećuju pažnju deci i dečijim temama, te na koji način. U grafikonu ispod se može videti broj tekstova koja se tiču dece, ili su izveštavali o deci u ponedeljak, 02. septembra 2019. godine.

Najveći broj tekstova je imao ”Danas”, dok se o deci pisalo u proseku od 2-6 tekstova po dnevnom listu.

Glavne teme koje su obuhvaćene u izveštajima se u većini slučajeva preklapaju, što se može videti na grafikonu ispod:

Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:

• Početak školske godine i štrajk prosvetnih radnika: U šest od osam dnevnih novina se razrađuje tema početka školske godine. Većina tekstova obuhvata informacije o inovacijama u obrazovnom sistemu, broju učenika koji upisuje školu, izazovima i potencijalima našeg obrazovnog sistema. Većinski, tekstovi sadrže pozitivnu konotaciju i informacije o napretku u oblasti. Poseban akcenat ovoj temi daje list ”Danas” koji joj je posvetio dodatak na 20 strana. Od važnosti je i pitanje štrajka jednog od sindikata prosvetnih radnika, o kojem su izvestili tri od osam dnevnih listova.
• Napad na dete na Kosovu i Metohiji: Šest od osam dnevnih novina izveštava o napadu na sedamnaestogodišnjeg dečaka u Severnoj Mitrovici. Većina vesti i izveštaja potpiruje međuetničke tenzije, posebno naglašavajući  identitet i nacionalnu pripadnost napadača i žrtve, unapred aludirajući na uzroke napada. Posebno zabrinjava što su određeni listovi u potpunosti otkrili identitet sedamnaestogodišnjaka, a dva objavila fotografiju dečaka iz bolnice (jedan tiražni list čak i na naslovnoj strani), što je u svakom smislu neprihvatljivo i u suprotnosti sa svom postojećom legislativom u oblasti.
• Sigurnost dece i sigurnost u saobraćaju: Četiri od osam dnevnih listova su objavili tekst o incidentu sedenja deteta na prozoru automobila u vožnji. Jedan od dnevnih listova, iako sa šokantnim naslovom (Ludaci pustili dete kroz šiber na auto-putu), daje detaljan presek situacije bezbednosti dece u saobraćaju i informiše javnost o tome kako bi trebalo prevoziti decu u kolima. U većini tekstova se apeluje na važnost sigurnosti, vezivanja, te pravilnog voženja dece, a nije uočeno narušavanje dečjih prava.
• Masakr u Teksasu: Tri od osam dnevnih listova obrađuju temu još jednog od oružanih napada u SAD. Iako je tema od važnosti, ono što posebno zabrinjava je potpuno otkrivanje identiteta maloletnih lica (fotografija, ime i prezime, lokacija) koja su preživela napad. Iako je vest sa drugog kontinenta, i preuzimana je sa vesti svetskih agencija, ovakav način izveštavanja ne bi smeo da bude novinarska praksa.
• Hapšenje lica osumnjičenog za pedofiliju: U dva od osam dnevnih listova objavljene su kratke vesti o hapšenju lica osumnjičenog za pedofiliju. Nije otkriven identitet dece žrtava.
• Deca poznatih: U dva od osam listova objavljeni su tekstovi koji se tiču dece poznatih ličnosti. Otkriven je deo identiteta, nisu objavljene fotografije dece. Urađeni su i intervjui sa roditeljima, te verujemo da, iako tekstovi pripadaju ”paparaco” rubrici, postoji saglasnost roditelja za objavljivanje informacija o detetu, što i dalje nije opravdanje za ugrožavanje identiteta bilo kog deteta.
• U samo dva teksta, u dnevnoj štampi se pisalo o temama koje su izveštavale o dečijim aktivnostima, ili prostorima u kojima će deca, ubuduće, moći da provode svoje slobodno vreme.

Na kraju ovog dnevnog izveštaja, istakli bismo trud redakcije ”Danas-a”, koja je u dodatku Današkola, na punih 20 strana isveštavala o početku školske godine, izmenama u prosvetnom sistemu, pozitivnim primerima iz vaspitno-obrazovne prakse, kao i ozbiljnim pedagoškim tekstovima, kojima je posvetila veći deo svog jučerašnjeg izdanja. Posebno smo zabrinuti što je najstariji dnevni list na ovim prostorima ”Politika” u potpunosti izostavio temu obrazovanja, u svetlu početka nove školske godine.

---

[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.

Dobro došli na novu platformu Prijatelja dece Srbije. Platforma decaimediji.com je nastala u želji da omogućimo prostor za dijalog i informisanje o problemu medijske i političke zloupotrebe dece, kao i da zajednički radimo na rešavanju ovog problema.

Sa jedne strane, na ovoj platformi se možete informisati o problemu, ali što je važnije, prijaviti zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe, a mi ćemo se potruditi da ona dođe do odgovornih institucija za njeno sprečavanje.

Izradu ove veb stranice podržao je američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u okviru projekta “Aktivni građani – bolje društvo zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ.