Komisija za žalbe Saveta za štampu ocenila je osnovanom žalbu organizacije Prijatelji dece Srbije povodom izveštavanja o slučaju samoubistava deteta u periodu od 3. do 6. februara 2021. godine u listovima: Kurir, Informer, Novosti, Alo, Srpski telegraf, republika.rs i telegraf.rs, a doneta je odluka da su navedeni mediji prekršili Kodeks novinara Srbije u više članova.
Prijatelji dece Srbije su podneli žalbu protiv navedenih medija, zbog izveštavanja o slučaju samoubistva deteta, jer su, u više navrata, naslovnim stranama, tekstovima, kao i sadržajem na onlajn platformama, izvršili izuzetno negativan uticaj na emocionalni, moralni, intelektualni i socijalni razvoj svakog deteta koje se našlo izloženo ovim sadržajima, čime su naneli ozbiljnu štetu interesima svakog deteta i to grubo kršeći prava deteta i Kodeks novinara Srbije, izlažući decu neprimerenim i uznemiravajućim sadržajima i šireći informacije bez ikakvog javnog značaja, senzacionalističke i suprotne svakom profesionalnom i ljudskom moralu. Povodom navedenih medijskih sadržaja Prijatelji dece Srbije primili su i četiri prijave građana, na sajtu decaimediji.com.
U odluci Saveta za štampu između ostalog stoji:
-U žalbi se posebno ukazuje da je naročito štetno spekulisanje o razlozima samoubistva deteta uz viktimizovanje njegove simpatije (takođe deteta) kao uzroka samoubistva. Takođe, insistiranje na uzrocima samoubistva u „neuzvraćenoj ljubavi“ ima izuzetno štetan uticaj na razvoj dece i njihove vredosti i emocije. Podnosioci žalbe su ocenili da je prekršeno više tačaka Kodeksa iz poglavlja Odgovornost novinara i Poštovanje privatnosti, ali i Zakona o javnom informisanju. „Prijatelji dece smatraju da je ovo dalje pomeranje granice u negativnom i štetnom predstavljaju dece u medijima, koje u navedenom slučaju ima potpuno dehumanizovan i nekrofilski oblik“, naglašava se u žalbi.
Članovi Komisije su ovakvo „izveštavanje“ ocenili kao skandalozno, apsolutno neprimereno i senzacionalističko, usmereno isključivo na povećanje broja klikova, bez pokazivanja bilo kakvog pijeteta prema žrtvi ili empatije prema porodici, pre svega majci. Svi tekstovi su zastrašujući primer kako nikada ne treba izveštavati o ovakvim tragedijama, jer mediji ni na koji način nisu vodili računa ni o dostajanstvu žrtve, kao ni o privatnosti porodice ili prijatelja.
Pozivanje na javni interes takođe ne bi bilo opravdano, jer je javni interes da nadležne službe rade na tome da se ovakvi slučajevi ne dešavaju, a izveštavanje medija na način da se od toga prvi senzacija koja će prodati novine prevazilazi javni interes. Mediji moraju da razumeju da postoji suštinska razlika između nečega što zanima njihove čitaoce i javnog interesa, te da ne postoji nikakav javni interes da se zna da li se dečak ubio zbog devojčice ili zato što ga je napustio otac ili zbog nečeg trećeg.
Kodeks vrlo jasno propisuje da prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima, nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. Takođe, nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti. Identitet prminulog dečaka je otkiven, ali i identitet članova njegove porodice, dok se posredno mogu prepoznati i devojčice koje se pominju prilikom spekulacija o motivima i sadržaju oproštajnog pisma. Time je prekršena i odredba Kodeksa koja zabranjuje iznošenje spekulacija i nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama ili tragedijama.
Snimanje i razgovor sa majkom žrtve neshvatljiva je i jeziva zloupotreba njenih emocija i stanja šoka i bola u kojem nije u stanju da rasuđuje – navodi Savet za štampu.
Prijatelji dece Srbije podsećaju da neprimereno izveštavanje i zloupotreba dece u medijima imaju nesagledive posledice na svu decu u društvu i apeluje na medijske kuće da poštuju postojeće regulative. Takođe, pozivamo one koje to već nisu učinile, da potpišu Memorandum o razumevanju i prihvatanju Pravilnika protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe, objavljenog 2019. godine.
U Beogradu, 09.03.2021.