Krajem 2019. i početkom 2020. godine jedna devojčica u Srbiji doživela je strašnu sudbinu. Osim što će celog svog života živeti sa posledicama kidnapovanja i niza krivičnih dela koja su nad njom počinjena, pratiće je još jedna trauma – način na koji su mediji tretirali ovaj slučaj i dodatno je izložili bolu, patnji, degradaciji, dehumanizaciji i nedostatku svake ljudske i profesionalne etike.

Ovaj slučaj, iako ekstreman, samo je jedan u nizu povreda dečijih prava i kršenja postojećih zakona, regulativa i samoregulativa u medijima u Srbiji. Tako su se prethodnih godina, u više navrata, u žiži medijske hajke našla deca žrtve seksualnih napada, porodičnih tragedija, a nažalost na naslovnicama su osvanule čak i fotografije ubijene dece sa mesta zločina.

Deca kao roba i dekor

U svetu u kojem mediji funkcionišu u skladu sa principima konzumerizma i komercijalizacije – deca nisu pošteđena ili manje izložena ovim fenomenima, već naprotiv. I tradicionalni i novi mediji, uključujući digitalne, često ih (zlo)upotrebljavaju, a nekada im nanose i nepopravljivu, dugoročnu štetu. Naime, medijski konzumenti često i naivno zaboravljaju da u današnje doba, ono što je jednom napisano, objavljeno i otišlo u „etar“, tamo ostaje zauvek i jednim klikom na internetu postaje aktuelno i pristupačno. Upotreba dece u eri medijske komercijalizacije – tehnološki je omogućena i ima trajne posledice.

Takođe, stručnjaci raznih profila  upozoravaju da su deca izložena posebnom uticaju medija, koji je često veoma destruktivan i može da izazove dugoročne negativne posledice na njihov psiho-socijalni i emocionalni razvoj. Što su deca mlađa, uticaj može biti razorniji.

Medijska scena u Srbiji pokazuje ozbiljne slabosti, a decu često stavlja u neprimeren i neodgovarajući položaj, kršeći različita bazična dečija prava i ugrožavajući ih na mnogo načina – i kao direktne aktere sadržaja i kao njihove konzumente.

Problem dece i medija u Srbiji najgrublje se može predstaviti u dve celine: prvi se odnosi na nedostatak programa za decu i nepostojanje uticaja dece na kreiranje takvih programa. Drugi, još štetniji, jeste slika deteta u našim medijima – način na koji se deca predstavljaju i kako se u izveštavanju tretiraju. Zloupotreba dece u medijima nekada je očigledna: fotografije teško bolesne ili dece žrtava, ugrožavanje njihovog identiteta, privatnosti, pa čak i bezbednosti, iznošenje degradirajućih i ponižavajućih detalja, ugrožavanje dostojanstva…

Postoji i „suptilnija“ zloupotreba, ona koju teže uočavamo i čije su posledice možda „sporije“, ali i dalje mogu biti razorne: učešće dece u raznim sadržajima koji ih dovode u neprikladan kompetitivni i/ili estradni kliše u kojem iza kamera bivaju lišena sna (noćna snimanja) ili obrazovanja (stalno izostajanje iz škole). Takvi programi često sadrže i rodne stereotipe, naglašavaju seksualnost i fizički izgled, a ponekad izazivaju i promovišu nasilno ponašanje i sukobe među ljudima. Ne manje važna mana ovakvih medijskih formata jeste da podstiču decu, bilo da su učesnici ili konzumenti ovakvih programa, u verovanju da je sreća skrivena u formuli: bogatstvo, glamur, popularnost i lepota.

Čak i sadržaji koji su na prvi pogled isključivo humanitarnog karaktera, često su deo ove „suptilne“ zloupotrebe dece. U njima se deca pojavljuju u degradirajućoj poziciji, narušena im je privatnost, sigurnost i dostojanstvo, i bivaju trajno obeležena u sredini u kojoj žive. Kroz otkrivanje ekonomskih i zdravstvenih teškoća dece proizvode se senzacionalističke priče, a uloga medija bi mogla i trebalo da bude da odgovorno informišu javnost o pružanju adekvatne pomoći bez ovog, na prvi pogled srceparajućeg aspekta. Ali onda za sebe ili za oglašivače ne bi privukli naklonost publike – što jeste krajnji cilj ovakvih sadržaja. U ovakvim prilozima, pomoć je samo prividni fokus priče, a u pozadini se ponovo kriju marketinški razlozi, gde mediji, kao predstavnici javnosti, umesto da zaštite dete – nemilosrdno zloupotrebljavaju njegovu ranjivost.

Poseban fenomen, neodvojiv od medijske zloupotrebe dece, jeste zloupotreba dece u političke svrhe. Fotografisanje i snimanje dece sa političarima, u obrazovnim institucijama, bolnicama, na sportskim terenima ili prisustvo dece u predizbornim aktivnostima političkih partija, zapravo je namenjeno izazivanju pozitivnih reakcija kod potencijalnih birača, gde su deca tek puki objekat.

U svakoj od navedenih situacija deca su samo dekor sadržaja koji im nije namenjen, nije im primeren i koji delimično ili do kraja ne shvataju. Deca su stavljena u poziciju jeftinog mamca za izazivanje empatije ili sažaljenja. Ove „suptilnije“ oblike zloupotrebe je teže uočiti, dokazati pa i sprečiti, jer su roditelji i staratelji, često nesvesno deo nje. Dajući svoju saglasnost za pojavljivanje deteta u navedenim sadržajima – i sami nanose štetu detetu, ponekad u stanju šoka i bez mogućnosti da racionalno rasuđuju ili jednostavno bez svesti koliki je uticaj savremenih medija. Ipak, posledice po decu su podjednako štetne.

Ugroženi identitet, privatnost i dostojanstvo

Dug je spisak međunarodnih pozitivnih propisa i dokumenata, a pozicija dece u medijima na domaćoj sceni uređena je odredbama Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima, zatim Kodeksom novinara Srbije, pravilnicima Regulatornog tela za elektronske medije, a od 2019. godine u oblasti samoregulative i izdanjem „Deca i mediji: Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba”*, udruženja Prijatelji dece Srbije.

Koliko se svi ovi dokumenti zajedno primenjuju i poštuju? I kakva je stvarna pozicija deteta u medijima?

Istraživanje Medijska slika dece u Srbiji 2018. koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) pokazalo je da se u svakom desetom tekstu u dnevnim novinama u Srbiji krše etički principi i Kodeks novinara Srbije, a istraživanje ukazuje da se prilikom izveštavanja o deci najčešće otkriva identitet dece (39,71 odsto od ukupnog broja prekršaja), sledi ugrožavanje prava i dostojanstva dece (33,82 odsto), i na kraju korišćenje neprimerenih, uznemiravajućih, pornografskih i drugih štetnih sadržaja. Istraživanje CEPROM-a je pokazalo i koje teme se najčešće obrađuju, pa je zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija bilo tema u čak 56 odsto objava o deci.

Monitoring dnevne i nedeljne štampe Prijatelja dece Srbije, sproveden u prvoj nedelji septembra 2019. godine dao je slične rezultate. Od 328 tekstova koji su uključivali decu, čak 34 odsto bili su iz domena crne hronike. Veliki broj članaka otkrivao je identitet dece žrtava, posredno ili neposredno. Takođe, objavljivani su šokantni i gnusni detalji nesreća i/ili drugih stradanja dece. Sa druge strane, samo pet odsto svih objava bavilo se zdravljem dece, dva odsto uspešnom decom, dok su se decom u teškom socijalnom položaju, štampani mediji problemski bavili u samo jedan odstosvih objava.

Sama deca su svesna problema, pokazalo je mini-istraživanje Deca i tradicionalni i novi mediji, koje su Prijatelji dece Srbije sproveli tokom nacionalne sednice učeničkih parlamenata 2019. godine u toku Dečije nedelje. Deca stara od 13 do 18 godina se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9 odsto). To rade uglavnomputem interneta i internet portala (45 odsto), potom društvenih mreža (34 odsto), dok putemtelevizije i štampanih medija svega 21 odsto.

Izveštavanje o deci i programe za decu dominantno doživljavaju kao nedovoljno kvalitetno, da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju. Od negativnih fenomena na televiziji navode: štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), plasiranje lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, spoljni uticaji na uređivačku politiku, nedovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv, previše reklama. O dnevnoj/nedeljnoj štampi, u većini ističu negativne fenomene, kao što su lažne vesti, skandalizacija, neprofesionalnost i plasiranje netačnih informacija, kao i nedostatak sadržaja koji je od značaja za njih.

Posebno uznemirava podatak da čak 48,2 odsto dece kaže da nije dobilo nikakvu obuku o bezbednom korišćenju interneta, a 56,6 odsto smatra da ne znaju dovoljno o korišćenju i zaštiti na društvenim mrežama i internetu.

Konvencija UN o pravima deteta: mediji u službi dece

Osnovni dokument zaštite prava deteta u međunarodnom pravnom sistemu je Konvencija UN o pravima deteta. Ona se bavi građanskim pravima i slobodama deteta, uključujući i one koje se odnose na medije. Konvencija prepoznaje važnu ulogu masovnih medija za slobodu izražavanja dece i njihovu participaciju, za pravo dece na informisanje, kao i za kvalitet sadržaja koji će unaprediti njihov razvoj i dobrobit, što je propisano članovima 12 i 13 UN Konvencije. Takođe, Konvencija naglašava potrebu da deca budu zaštićena od materijala koji može da naškodi njihovoj dobrobiti. Član 16 navodi da nijedno dete ne sme biti izloženo proizvoljnom i nezakonitom mešanju u privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti napadima na čast i ugled, kao i da dete ima pravo na pravnu zaštitu od takvog mešanja, što je, takođe, izuzetno važno u medijskom izveštavanju. Istovremeno, član 17 prepoznaje važnu funkciju medija u širenju informacija koje pozitivno utiču na decu i garantuje im pristup iz različitih izvora, posebno onih usmerenih na promociju svake dobrobiti deteta, kao i fizičkog i mentalnog zdravlja.

Istraživanje UNICEF-a u Srbiji iz 2010. godine Deca u medijskom ogledalu – predstave o deci u informativnim medijima u Srbiji, sprovedeno je povodom 20 godina Konvencije UN o pravima deteta. Istraživanje se bavilo načinom na koji mediji izveštavaju o dečijim pravima, analiziraju ih, krše, afirmišu i koliko doprinose izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kojem se deca prepoznaju kao punopravni članovi, sa akcentom na gore navedene članove Konvencije. Uporednom analizom rezultata ovog istraživanja i današnjeg trenutka jasno se da zaključiti da su problemi u izveštavanju o deci veoma slični, te da su pre 10 godina najupadljivija kršenja dečijih prava bila: komercijalizacija dece, (sekundarna) viktimizacija dece, nezaštićen identitet i ugroženo dostojanstvo deteta. Uzimajući u obzir da su u formalnom smislu napredovali i regulacija i samoregulacija – nema mnogo razloga za optimizam, odnosno neophodno je naći efikasnije modele zaštite dece u medijskoj sferi.

Regulativa, samoregulativa i neadekvatne sankcije

Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, više puta je istakao da su neki od najdrastičnih prekršaja Kodeksa novinara Srbije poslednjih godina zabeleženi upravo u tekstovima koji se odnose na decu, a da mediji tekstove o nasilju nad decom plasiraju kao udarne, ne vodeći pri tom mnogo računa o tome da li će otkriti njihov identitet čime ih trajno „obeležavaju“.

Iako je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) usvojilo 2015. godine Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, koji propisuje i detaljne zahteve za rijaliti programski sadržaj, na primer, u njima se u najrazličitije doba dana i dalje prikazuje nasilje, vređanje, neumereno konzumiranje alkohola ili seksualne aktivnosti, a bilo je slučajeva prikazivanja maloletnika koji su bili žrtve seksualnog zlostavljanja, govora mržnje, diskriminatornih izjava, izrazito negativnog prikaza žena na osnovu rodnih stereotipa, hiperseksualizacije dece, promovisanja i podsticanja na kockanje, kršenja privatnosti itd. Samo postojanje pravnog akta, očigledno, nije sigurnost za njegovu primenu i poštovanje.

Jasno se da uočiti da nije dovoljno program kategorizovati (ne)podobnim za odgovarajući uzrast i vreme emitovanja, već je prekršioce potrebno adekvatno sprečiti u ponavljanju prekršaja. Dokle god, kao što je to slučaj do sada, sankcije budu samo upozorenja i opomene – deca neće biti adekvatno zaštićena ni kao učesnici, ni kao konzumenti medijskih sadržaja.

Korektivna uloga ove, po decu nepovoljne situacije, nije samo na regulatornim telima i samoregulaciji. Neophodan je zajednički napor medijskih profesionalaca, novinarskih udruženja, prosvetnih radnika i vaspitača, organizacija civilnog društva, roditelja i staratelja – da se obezbedi optimalan i efikasan okvir zaštite dece u medijima. Ipak, institucionalna podrška bi trebalo da deluje paralelno u dva pravca: sa jedne strane kao medijski kontrolor, a sa druge kao promoter zdravog medijskog okvira i medijske pismenosti među svim građanima. U svemu tome, nikako ne smemo zaboraviti najvažnije – deca u svakom trenutku treba da budu deo tog procesa.

Zaštititi decu, a ne ugroziti slobodu izražavanja odraslih

U svetu se u poslednje dve decenije mnogo istraživalo i pisalo o štetnim efektima medija, a posebno o uticaju izlaganja dece nasilju sa malih ekrana. Poslednjih godina usvojene su posebne pravne mere za zaštitu maloletnika u elektronskim medijima širom sveta. Digitalna revolucija donela je novu pretnju, pa su novi mediji vezani za internet, oblast gde je zaštita dece još veći izazov. Istovremeno, zakonodavci stalno moraju da vode računa da propisi u pogledu zaštite dece moraju biti usaglašeni sa drugim demokratskim vrednostima, kao što je pravo na slobodu izražavanja. Dakle, sadržaj treba uskladiti na način da ne bude štetan za decu, a da ne ugrozi slobodu izražavanja odraslih.

Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije

Tekst objavljen na blogu Socijalno uključivanje SIPRU tima, i može se naći ovde.

Na 68. Kongresu Psihologa Srbije, održanom 28. i 29. novembra, u zvaničnom delu programa, našlo se i predstavljanje publikacije Prijatelja dece Srbije DECA I MEDIJI – PRAVILNIK PROTIV ZLOUPOTREBE DECE U MEDIJSKE SVRHE KODEKS O ZAŠTITI DECE OD POLITIČKIH ZLOUPOTREBA, autora Prvoslava S. Plavšića.

Na ovom, ove godine, online Kongresu, autor i direktorka PDS-a Iva Eraković govorili su o motivima za nastanak Kodeksa,  ciljevima i promeni koju je Kodeks doneo, ali i o položaju deteta u okviru medijske scene u Srbiji danas. Takođe su predstavili aktivnosti koje prate izdavanje Kodeksa koje su usmerene u sprečavanju zloupotrebe dece u medijima i na političkoj sceni.

Mreža organizacija za decu Srbije, Prijatelji dece Srbije i Centar za prava deteta pozivaju političke partije da ne zloupotrebljavaju decu u političke svrhe i na taj način krše prava deteta, jer zaštita i dobrobit dece moraju da budu prioritet svakog društva.

Političke partije u svojim programima moraju jasno da definišu na koji način će unaprediti život dece u Srbiji, posebno one iz osetljivih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, romsku decu, decu migrante, decu koja žive i rade na ulici, decu sa HIV-om/AIDS-om, decu pripadnicima LGBTI populacije, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda ili sa niskim primanjima bez roditeljskog staranja, decu na institucionalnom smeštaju i dr.

Pozivamo političke partije da uvaže mišljenje i stavove dece i napominjemo da nema razloga za njihovo direktno uključivanje u bilo kakve promotivne aktivnosti. Treba definisati razliku između kvaziparticipacije i manipulacije decom od njihovog stvarnog učestvovanja u društvenom životu, gde se mora voditi računa o njihovoj zrelosti i uzrastu. Zbog toga je i poziv političkim partijama da podrže inicijativu i obavežu se na poštovanje Kodeksa o zaštiti dece od političkih zloupotreba otvoren.

Prijatelji dece su u 2019. godini objavili „Pravilnik potiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“ – u nameri da se deca zaštite, a javnost senzibiliše. Na poštovanje ovih dokumenata potpisivanjem memoranduma o razumevanju izjasnilo se 11 medijskih kuća i 7 političkih partija. Istovremeno su pokrenuli platformu decaimediji.com na kojoj građani mogu da prijave ove oblike zloupotrebe dece.

Roditelji davanjem saglasnosti za učestvovanje dece u određenim sadržajima, daju formalno zakonski pristanak, ali često nesvesno i sami učestvuju u manipulaciji decom.

Izražavamo zabrinutost jer nedostaju važna zakonska rešenja, kojim bi se uspostavio adekvatan normativni okvir u oblasti prava deteta. Vlada Srbije, posle dve godine rada na Zakonu o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, u Planu rada za 2020. nije predvidela da se među aktima koje predlaže Narodnoj skupštini nađe i Predlog ovog zakona. Prijatelji dece Srbije predložili su da Zakon bude dopunjen članovima o sprečavanju političke i medijske zloupotrebe dece.

Nacionalni plan akcije za decu je istekao 2015. godine, a bez strateškog plana u oblasti prava deteta, država ne može postaviti jasne prioritete i preduzeti mere koje će biti usmerene na sistemsko i kontinuirano obezbeđivanje resursa za osnaživanje i podršku dece i porodica, a posebno onih koji pripadaju najranjivijim grupama.

U Beogradu, 30. maj 2020.

Mreža organizacija za decu Srbije i Prijatelji dece Srbije najoštrije osuđuju pisanje tabloida koji drastično kršeći sve etičke i profesionalne norme na najgrublji način ugrožavaju prava deteta. Prenošenjem izjava otmičara Ninoslava Jovanovića datih u okviru istražnog postupka pređene su sve granice ljudskosti i morala. Besramnim, senzacionalističkim tabloidnim naslovnicama i tekstovima prekršene su zakonske i etičke norme o privatnosti i dostojanstvu maloletne žrtve čime je ugrožen svaki interes maloletnog lica i višestruko prekršen Kodeks novinara Srbije i Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija.

Prijatelji dece Srbije i MODS su od septembra 2019. godine u više navrata pozivali sve medijske kuće, pa i ove tabloide, da potpišu Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe „Deca i mediji“ i da u svom radu poštuju dostojanstvo i privatnost svakog deteta i sva ostala prava deteta. Ni jedan od ovih medija (Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir, Blic) nisu se odazvali inicijativi ni udostojili da potpišu ovaj Pravilnik. Sada je jasno i zašto.

Mreža organizacija za decu Srbije poziva nadležno tužilaštvo da ispita sve okolnosti u vezi sa objavljivanjem podataka iz istrage, jer se osim pitanja neetičkog izveštavanja pojedinih medija, postavlja i pitanje kako su ove informacije do njih stigle ili su iskonstruisane.

Pozivamo sve građane i građanke da pošalju poruke negodovanja i osude svima koji na najgrublji način krše prava deteta i time pokažu svest i odlučnost da deca u Srbiji rastu zaštićeno i dostojanstveno.

Ministarstvo Kulture i informisanja je na svom sajtu objavilo reakciju povodom nastavka provlačenja beskrupuloznih informacija u slučaju silovanja maloletne devojčice. Već godinama apelujemo i ukazujemo na užasnu poziciju dece u medijima – otkrivanje ličnih podataka, lažne i izmišljene vesti, obelodanjivanje gnusnih detalja tragedija i zločina… kojim se deca dodatno izlažu javnosti i obeležavaju za ceo život.

Ovo nije izolovan slučaj, ovakvo medijsko ”izveštavanje” se ponavlja, a gnusnost objava povećava iz godine u godinu, Nadamo se da će se Ministarstvo kulture i informisanja ozbiljno pozabaviti pitanjem (teškog) kršenja prava deteta u medijskom prostoru!

Tekst reakcije Ministarstva kultire i informisanja prenosimo u celosti:

Današnje naslovne strane pojedinih tabloida predstavljaju samo dno medijskog nemorala i bestidnosti. Ministarstvo kulture i informisanja sa najdubljim gnušanjem ocenjuje da su pređene sve granice neljudskog postupanja u odnosu na interese maloletnog lica i njegovih roditelja, koji su već previše patili da bi im neki medijski lešinari bez skrupula i protivno zakonu kopali po vrućim ranama. Ovo je tačka u kojoj društvo mora da bude jedinstveno i solidarno u osudi ovih medijskih zlodela, jer će u suprotnom preći u predcivilizacijsko stanje etičke otupelosti i nemorala.

Ministarstvo kulture i informisanja će, s tim u vezi, preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti a očekujemo i brzu i odlučnu reakciju Javnog tužilaštva.

Povodom obeležavanja 20 novembra, Međunarodnog dana deteta, Prijatelji dece Srbije objavljuju podatke mini-istraživanja Deca i tradicionalni i novi mediji, sprovedenog u Dečijoj nedelji tokom Sednice učeničkih parlamenata 2019. godine.

Istraživanje je sprovedeno 8. oktobra, a učestvovalo je 56 učenika iz cele Srbije. Učesnici istraživanja su su nam odgovorili na pitanja koja se tiču korišćenja tradicionalnih i novih medija, stavova o istim, te dali preporuke za unapređivanje položaja dece, kako u tradicionalnim tako i novim medijima.

U ovom kratkom pregledu možete da vidite glavne podatke i preporuke, a na dnu vesti se nalazi link objedinjenog izveštaja istraživanja.

Tradicionalni mediji

Od svih tradicionalnih medija, deca najčešće koriste televiziju (89,3%), potom radio (52,7%), a nakon toga štampane medije (42.9%).

Deca, učesnici istraživanja, u apsolutnoj većini (89,3%), koriste televiziju, a najveći broj njih, svakodnevno (42%). Na televiziji u većini prate filmove i serije, a mali broj koristi TV kao sredstvo informisanja. Dobre strane televizije učenici najčešće vide u mogućnosti odabira programa, potom različitih i interesantnih filmova, serija, kvizova, te edukativnih programa. Od negativnih fenomena na televiziji navode sledeće: štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), smatraju da se plasira dosta lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, da postoje spoljni uticaji na uređivačku politiku, da nema dovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv, te da ima previše reklama.

Većina ispitanih učenika se izjasnilo da koristi radio (52,7%). Najčešće ga slušaju 1-5 puta nedeljno (43,3%), a zbog mogućnosti da čuju različitu muziku, te ukratko se  informišu o društvenim pitanjima. Oni koji ga ne slušaju, uopšteno, smatraju da je kao medij prevaziđen, i da postoje drugi načini za informisanje i praćenje sadržaja.

Učenici najmanje koriste štampane medije (42.9%), a od onih koji čitaju novine najveći procenat njih to radi nekoliko puta mesečno (62,5%). Iako se u većini izjašnjavaju da ne prate štampane medije, učenici imaju izgrađen stav o njima. Kada smo ih pitali za mišljenje o dnevnoj/nedeljnoj štampi, u većini ističu negativne fenomene, poput: lažnih vesti, skandalizacije, neprofesionalnosti i plasiranja netačnih informacija u javnosti, te da ne postoje sadržaji koji su od značaja za njih.

Što se tiče praćenja vesti i društvenih dešavanja, deca se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9%). To rade uglavnom putem interneta i internet portala (45%), potom društvenih mreža (34%), dok putem televizije i štampanih medija svega 21 odsto. Internetu i društvenim mrežama se najčešće okreću zbog njihove pristupačnosti, brzog dolaženja do potrebnih informacija, te mogućnosti selekcije i lakog odabira sadržaja koje će pratiti.

Kad smo decu pitali kako vide izveštavanje o deci i programe za decu u medijima, u većini su stava da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja koji bi njima bio zanimljiv, te da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju i ne daje im se dovoljan medijski prostor.

Novi mediji

Svi srednjoškolci, učesnici istraživanja, svakodnevno koriste internet. Putem njega se najčešće informišu o društvenim pitanjima, komuniciraju sa drugima, a svi su aktivni makar na jednoj društvenoj mreži. Neznatna većina učenika (51,8%) se izjašnjava da su prisustvovali nekoj formi obuke (formalne/neformalne) za korišćenje interneta i društvenih mreža u okviru sistema obrazovanja, dok 48,2 odsto kaže da nisu, te da su informacije o bezbednosti na internetu dobili od roditelja, drugova/drugarica ili samostalno istražili. U večini (56,6%) smatraju da ne znaju dovoljno o korišćenju i zaštiti na društvenim mrežama i internetu, a svoj deci poručuju da je, prilikom korišćenja društvenih mreža i interneta prevashodno potrebno razmišljati o: bezbednosti i zaštiti identiteta, sadržaju koji dele i postavljaju, kao i da treba kritički preispitivati sve informacije na društvenim mrežama i internetu.

Preporuke:

• Osnažiti radnike u obrazovanju i hitno uvesti obavezne programe medijske pismenosti, od najranijeg uzrasta.
• Uticati na predstavnike medija da kreiraju kvalitetniji sadržaj za decu i bolje informišu decu o važnim pitanjima.
• Zaštititi identitet dece u medijskom izveštavanju i striktnije sankcionisati kršenje dečijih prava u medijima.
• Pokrenuti široku javnu kampanju za informisanje roditelja o medijskoj pismenosti i zaštiti dece u digitalnom prostoru.

Potpun izveštaj istraživanja možete videti ovde.

U utorak, 29. oktobra 2019. godine, u Medija centru, Prijatelji dece Srbije su održali konferenciju Deca i mediji – Kako zaštititi decu od medijske i poltičke zloupotrebe? Zajedno sa predstavnicima iz nadležnih institucija i zainteresovanim građanima dali predloge i preporuke za poboljšanje medijskog izveštavanja o deci i kreiranju sadržaja za decu.

Na samom početku, Božidar Dimić, ispred Prijatelja dece Srbije, predstavio je rezultate projekta Deca i mediji – Sprečimo zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe, sa posebnim akcentom na važnosti šireg uključivanja i podizanja svesti građana u rešavanje ovog važnog pitanja.

Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom iz institucije Zaštitnika građana, predstavila je aktivnosti Zaštitnika građana u oblasti, te navela da su najčešći primeri zloupoteba dece u medijske svrhe: netačne informacije, štetni sadržaji, otkviranje identiteta deteta, objavljivanje slike dece na sajtu vrtića/škole bez saglasnosti dece a ni roditelja…

Svetlana Trajković, iz Službe za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije, istakla  je da je od 2014 do 2017. REM izrekao 18 mera za zaštitu maloletnika od zloupotrebe u medijima, a da je prijava mnogo manje no što bi trebalo. Takođe, naznačila je da je važno razmotriti politiku kažnjavanja medija koji kontinuirano krše prava dece u medijskom prostoru.

Gordana Novaković, generalni sekretar Saveta za štampu, naznačila je da je jako mali broj prijava zloupotrebe dece u štampanim medijima, te da se organizacije koje bave decom nedovoljno bave ovom oblašću i ne prijavljuju slučaje zloupotrebe. Najčešća odredba koju mediji krše je pravo na privatnost deteta, pogotovo u domenu crne hronike.

Milica Škiljević, menadžerka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi, istakla je važnost aktivnog učešća građana u procese donošenja odluka i projektu “Aktivni građani – bolje društvo”. Izuzetno je važno uspostaviti dijalog, u kome će se važnost intersektorskog i međusektorskog povezivanja, uspostavljanja dijaloga u cilju rešavanja gorućih pitanja, od kojih je jedno i pitanje dece u medijima.

Prvoslav S. Plavšić, autor publikacije Deca i mediji – Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba, naveo je razloge za objavljivanje publikacije u ovom kontekstu, pogotovo u situaciji kada se zakonodavni okvir ne poštuje, a i ne reguliše ’’nove medije’’.

Nakon izlaganja govornika, usledila je diskusija čiji će rezultati, u vidu preporuka, biti formulisani i prosleđeni svim medijskim kućama. 

Konferencija DECA I MEDIJI – Kako zaštititi decu od medijske i političke zloupotrebe?realizuje se u okviru projekta ,,Deca i mediji – Sprečimo zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe’’, uz ekspertsku podršku koju pružaju BOŠ, BIRN i BFPE u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije““, uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Fotografije: Medija Centar, www.mc.rs