Author: pds

Mreža organizacija za decu Srbije i Prijatelji dece Srbije najoštrije osuđuju pisanje tabloida koji drastično kršeći sve etičke i profesionalne norme na najgrublji način ugrožavaju prava deteta. Prenošenjem izjava otmičara Ninoslava Jovanovića datih u okviru istražnog postupka pređene su sve granice ljudskosti i morala. Besramnim, senzacionalističkim tabloidnim naslovnicama i tekstovima prekršene su zakonske i etičke norme o privatnosti i dostojanstvu maloletne žrtve čime je ugrožen svaki interes maloletnog lica i višestruko prekršen Kodeks novinara Srbije i Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija.

Prijatelji dece Srbije i MODS su od septembra 2019. godine u više navrata pozivali sve medijske kuće, pa i ove tabloide, da potpišu Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe „Deca i mediji“ i da u svom radu poštuju dostojanstvo i privatnost svakog deteta i sva ostala prava deteta. Ni jedan od ovih medija (Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir, Blic) nisu se odazvali inicijativi ni udostojili da potpišu ovaj Pravilnik. Sada je jasno i zašto.

Mreža organizacija za decu Srbije poziva nadležno tužilaštvo da ispita sve okolnosti u vezi sa objavljivanjem podataka iz istrage, jer se osim pitanja neetičkog izveštavanja pojedinih medija, postavlja i pitanje kako su ove informacije do njih stigle ili su iskonstruisane.

Pozivamo sve građane i građanke da pošalju poruke negodovanja i osude svima koji na najgrublji način krše prava deteta i time pokažu svest i odlučnost da deca u Srbiji rastu zaštićeno i dostojanstveno.

Ministarstvo Kulture i informisanja je na svom sajtu objavilo reakciju povodom nastavka provlačenja beskrupuloznih informacija u slučaju silovanja maloletne devojčice. Već godinama apelujemo i ukazujemo na užasnu poziciju dece u medijima – otkrivanje ličnih podataka, lažne i izmišljene vesti, obelodanjivanje gnusnih detalja tragedija i zločina… kojim se deca dodatno izlažu javnosti i obeležavaju za ceo život.

Ovo nije izolovan slučaj, ovakvo medijsko ”izveštavanje” se ponavlja, a gnusnost objava povećava iz godine u godinu, Nadamo se da će se Ministarstvo kulture i informisanja ozbiljno pozabaviti pitanjem (teškog) kršenja prava deteta u medijskom prostoru!

Tekst reakcije Ministarstva kultire i informisanja prenosimo u celosti:

Današnje naslovne strane pojedinih tabloida predstavljaju samo dno medijskog nemorala i bestidnosti. Ministarstvo kulture i informisanja sa najdubljim gnušanjem ocenjuje da su pređene sve granice neljudskog postupanja u odnosu na interese maloletnog lica i njegovih roditelja, koji su već previše patili da bi im neki medijski lešinari bez skrupula i protivno zakonu kopali po vrućim ranama. Ovo je tačka u kojoj društvo mora da bude jedinstveno i solidarno u osudi ovih medijskih zlodela, jer će u suprotnom preći u predcivilizacijsko stanje etičke otupelosti i nemorala.

Ministarstvo kulture i informisanja će, s tim u vezi, preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti a očekujemo i brzu i odlučnu reakciju Javnog tužilaštva.

Povodom obeležavanja 20 novembra, Međunarodnog dana deteta, Prijatelji dece Srbije objavljuju podatke mini-istraživanja Deca i tradicionalni i novi mediji, sprovedenog u Dečijoj nedelji tokom Sednice učeničkih parlamenata 2019. godine.

Istraživanje je sprovedeno 8. oktobra, a učestvovalo je 56 učenika iz cele Srbije. Učesnici istraživanja su su nam odgovorili na pitanja koja se tiču korišćenja tradicionalnih i novih medija, stavova o istim, te dali preporuke za unapređivanje položaja dece, kako u tradicionalnim tako i novim medijima.

U ovom kratkom pregledu možete da vidite glavne podatke i preporuke, a na dnu vesti se nalazi link objedinjenog izveštaja istraživanja.

Tradicionalni mediji

Od svih tradicionalnih medija, deca najčešće koriste televiziju (89,3%), potom radio (52,7%), a nakon toga štampane medije (42.9%).

Deca, učesnici istraživanja, u apsolutnoj većini (89,3%), koriste televiziju, a najveći broj njih, svakodnevno (42%). Na televiziji u većini prate filmove i serije, a mali broj koristi TV kao sredstvo informisanja. Dobre strane televizije učenici najčešće vide u mogućnosti odabira programa, potom različitih i interesantnih filmova, serija, kvizova, te edukativnih programa. Od negativnih fenomena na televiziji navode sledeće: štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), smatraju da se plasira dosta lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, da postoje spoljni uticaji na uređivačku politiku, da nema dovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv, te da ima previše reklama.

Većina ispitanih učenika se izjasnilo da koristi radio (52,7%). Najčešće ga slušaju 1-5 puta nedeljno (43,3%), a zbog mogućnosti da čuju različitu muziku, te ukratko se  informišu o društvenim pitanjima. Oni koji ga ne slušaju, uopšteno, smatraju da je kao medij prevaziđen, i da postoje drugi načini za informisanje i praćenje sadržaja.

Učenici najmanje koriste štampane medije (42.9%), a od onih koji čitaju novine najveći procenat njih to radi nekoliko puta mesečno (62,5%). Iako se u većini izjašnjavaju da ne prate štampane medije, učenici imaju izgrađen stav o njima. Kada smo ih pitali za mišljenje o dnevnoj/nedeljnoj štampi, u većini ističu negativne fenomene, poput: lažnih vesti, skandalizacije, neprofesionalnosti i plasiranja netačnih informacija u javnosti, te da ne postoje sadržaji koji su od značaja za njih.

Što se tiče praćenja vesti i društvenih dešavanja, deca se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9%). To rade uglavnom putem interneta i internet portala (45%), potom društvenih mreža (34%), dok putem televizije i štampanih medija svega 21 odsto. Internetu i društvenim mrežama se najčešće okreću zbog njihove pristupačnosti, brzog dolaženja do potrebnih informacija, te mogućnosti selekcije i lakog odabira sadržaja koje će pratiti.

Kad smo decu pitali kako vide izveštavanje o deci i programe za decu u medijima, u većini su stava da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja koji bi njima bio zanimljiv, te da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju i ne daje im se dovoljan medijski prostor.

Novi mediji

Svi srednjoškolci, učesnici istraživanja, svakodnevno koriste internet. Putem njega se najčešće informišu o društvenim pitanjima, komuniciraju sa drugima, a svi su aktivni makar na jednoj društvenoj mreži. Neznatna većina učenika (51,8%) se izjašnjava da su prisustvovali nekoj formi obuke (formalne/neformalne) za korišćenje interneta i društvenih mreža u okviru sistema obrazovanja, dok 48,2 odsto kaže da nisu, te da su informacije o bezbednosti na internetu dobili od roditelja, drugova/drugarica ili samostalno istražili. U večini (56,6%) smatraju da ne znaju dovoljno o korišćenju i zaštiti na društvenim mrežama i internetu, a svoj deci poručuju da je, prilikom korišćenja društvenih mreža i interneta prevashodno potrebno razmišljati o: bezbednosti i zaštiti identiteta, sadržaju koji dele i postavljaju, kao i da treba kritički preispitivati sve informacije na društvenim mrežama i internetu.

Preporuke:

• Osnažiti radnike u obrazovanju i hitno uvesti obavezne programe medijske pismenosti, od najranijeg uzrasta.
• Uticati na predstavnike medija da kreiraju kvalitetniji sadržaj za decu i bolje informišu decu o važnim pitanjima.
• Zaštititi identitet dece u medijskom izveštavanju i striktnije sankcionisati kršenje dečijih prava u medijima.
• Pokrenuti široku javnu kampanju za informisanje roditelja o medijskoj pismenosti i zaštiti dece u digitalnom prostoru.

Potpun izveštaj istraživanja možete videti ovde.

U utorak, 29. oktobra 2019. godine, u Medija centru, Prijatelji dece Srbije su održali konferenciju Deca i mediji – Kako zaštititi decu od medijske i poltičke zloupotrebe? Zajedno sa predstavnicima iz nadležnih institucija i zainteresovanim građanima dali predloge i preporuke za poboljšanje medijskog izveštavanja o deci i kreiranju sadržaja za decu.

Na samom početku, Božidar Dimić, ispred Prijatelja dece Srbije, predstavio je rezultate projekta Deca i mediji – Sprečimo zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe, sa posebnim akcentom na važnosti šireg uključivanja i podizanja svesti građana u rešavanje ovog važnog pitanja.

Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom iz institucije Zaštitnika građana, predstavila je aktivnosti Zaštitnika građana u oblasti, te navela da su najčešći primeri zloupoteba dece u medijske svrhe: netačne informacije, štetni sadržaji, otkviranje identiteta deteta, objavljivanje slike dece na sajtu vrtića/škole bez saglasnosti dece a ni roditelja…

Svetlana Trajković, iz Službe za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije, istakla  je da je od 2014 do 2017. REM izrekao 18 mera za zaštitu maloletnika od zloupotrebe u medijima, a da je prijava mnogo manje no što bi trebalo. Takođe, naznačila je da je važno razmotriti politiku kažnjavanja medija koji kontinuirano krše prava dece u medijskom prostoru.

Gordana Novaković, generalni sekretar Saveta za štampu, naznačila je da je jako mali broj prijava zloupotrebe dece u štampanim medijima, te da se organizacije koje bave decom nedovoljno bave ovom oblašću i ne prijavljuju slučaje zloupotrebe. Najčešća odredba koju mediji krše je pravo na privatnost deteta, pogotovo u domenu crne hronike.

Milica Škiljević, menadžerka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi, istakla je važnost aktivnog učešća građana u procese donošenja odluka i projektu “Aktivni građani – bolje društvo”. Izuzetno je važno uspostaviti dijalog, u kome će se važnost intersektorskog i međusektorskog povezivanja, uspostavljanja dijaloga u cilju rešavanja gorućih pitanja, od kojih je jedno i pitanje dece u medijima.

Prvoslav S. Plavšić, autor publikacije Deca i mediji – Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba, naveo je razloge za objavljivanje publikacije u ovom kontekstu, pogotovo u situaciji kada se zakonodavni okvir ne poštuje, a i ne reguliše ’’nove medije’’.

Nakon izlaganja govornika, usledila je diskusija čiji će rezultati, u vidu preporuka, biti formulisani i prosleđeni svim medijskim kućama. 

Konferencija DECA I MEDIJI – Kako zaštititi decu od medijske i političke zloupotrebe?realizuje se u okviru projekta ,,Deca i mediji – Sprečimo zloupotrebu dece u medijske i političke svrhe’’, uz ekspertsku podršku koju pružaju BOŠ, BIRN i BFPE u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije““, uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Fotografije: Medija Centar, www.mc.rs

Često kažemo da su deca naše najveće blago!
A zbog čega su tako često na udaru medijske i političke zloupotrebe?

U Jutarnjem programu RTS-a, u četvrtak 17 oktobra, razgovarali smo o problemu zloupotrebe dece u medijske i političke svrhe.

Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije, posebno se osvrnula na fenomen zaštite dece od medijskih i političkih zloupotreba, te na posledice koje negativne tendencije izveštavanja mogu da nose, dok je Božidar Dimić akcenat stavio na važnost distinkcije između izveštavanja o nekom fenomenu koji uključuje decu, i senzacionalizma koji, objavljivanjem suvislih i gnusnih detalja dodatno viktimizuje dete o kojem se izveštava.

Ovo gostovanje bila je prilika i da predstavimo rezultate Monitoringa dnevne štampe, koji smo uradili tokom prve nedelje septembra 2019. godine.

Celokupno gostovanje možete videti ispod.

U Temi jutra televizije N1 sa Marijom Šehić, Božidar Dimić i Saša Stefanović, osvrnuli su se na najčešće primere zloupotrebe dece u medijske i političke svrhe, važnosti njihove zaštite i preventivnog delovanja u cilju boljeg, kvalitetnijeg i sigurnijeg okruženja za decu u medijskom prostoru.

Još jednom pozivamo sve medijske kuće i političke partije da se odazovu našem pozivu, te potpišu Memorandum o razumevanju i prihvatanju Pravilnika deca i mediji i Kodeksa o zaštiti dece od političkih zloupotreba.