U susret Svetskom danu deteta koji se obeležava 20. novembra[1], Prijatelji dece Srbije izražavaju zabrinutost i skreću pažnju javnosti na nedopustiv tretman dece i kršenje njihovih prava u medijskom prostoru za koje ni dalje nema adekvatne reakcije nadležnih institucija, niti odgovarajućeg sankcionisanja prekršioca.
Posebno zabrinjava činjenica da je u novom Zakonu o elektronskim medijima, volšebno potpuno izmenjen član zakona koji se bavi zaštitom dece i ljudskog dostojanstva.
U predlogu člana 68 pisalo je da se: „rijaliti programski sadržaj smatra nepodesnim za sve maloletnike mlađe od 18 godina, ako se u njemu prikazuju nasilje, nepristojno ponašanje, vređanje ili nago ljudsko telo. U rijaliti programskom sadržaju zabranjeno je prikazivati teško nasilje, polni odnos, zloupotrebu opojnih droga ili govor mržnje. Pružalac medijske usluge dužan je poštovati dostojanstvo ličnosti…”.
Predlog zakona sa ovakvom formulacijom nalazio se na sajtu Ministarstva infomisanja i telekomunikacija, dok u usvojenom Zakonu novi član 68 glasi: „Bliža pravila za izvršavanje obaveza u pogledu zaštite maloletnika i ljudskog dostojanstva u vezi sa objavljivanjem rijaliti programa i drugog nepodesnog sadržaja biće uređeno podzakonskim aktom Regulatora.”
Kako možemo očekivati da će Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zaštititi maloletnike kroz akt niže pravne snage od zakona, kada je poznato je da se ni postojeći pravilnici REM-a ne poštuju? Savet REM-a godinama ne kažnjava televizije u kojima se u rijaliti programima učesnici tuku, svađaju uz najstrašnije uvrede, prete ubistvom i samoubistvom, dave se, konzumiraju opijate i alkohol, tuku žene – sve to pred milionskom publikom među kojom su i deca. Potpuno je nemoguće izbeći susret dece sa eksplicitnim nasiljem, s obzirom da se delovi ovih sadržaja neprekidno i neselektivno dele po svim društvenim mrežama, stranicama štampanih tabloida, internet portalima.
Posebno je zabrinjavajući način na koji je došlo do ove izmene finalne verzije Zakona o javnom informisanju – u poslednji čas, nedovoljno transparentno, bez jasnog obrazloženja ko i šta se dobija ovakvom izmenom. Ono što je potpuno jasno – deca su ponovo na gubitku, jer se normalizuju svi oblici nasilja i neprihvatljivog ponašanja, narkomanija, prostitucija i najniži ljudski porivi, a sa naslovnica vrebaju senzacionalistička seciranja slučajeva silovanja, odsečene glave, scene sahrana…
Nakon dva masovna ubistva u kojima je stradalo 18 ljudi od kojih su 11 deca, u maju ove godine, jedan od najvažnijih zahteva masovnih protesta bila je i zabrana rijaliti emisija. I pored svega toga, donosioci odluka nisu smatrali da su sporne vrednosti rijaliti programa i njihov poguban uticaj na decu dovoljno važni da bi ih ograničili i eliminisali zakonom.
U međuvremenu, iste te žrtve, stradala deca i njhove porodice izložene su medijskom teroru i ekspolataciji tragedije, nanoseći porodicama ogroman dodatni bol i patnju, a deci žrtvama još jednom oduzimajući dostojanstvo. Ostaloj deci posmatračima svega navedenog šalje se još jedna strašna poruka – ni mrtvi niste zaštićeni od medijskog nasilja.
Apelujemo na sve medijske kuće, urednike/ce i novinare/ke da ne zloupotrebljavaju decu u medijima, da budu saveznici u odbrani detinjstva od banalnosti, nasilja i šunda, te da ako to do sada nisu postanu potpisnice Pravilnika o zaštite dece u medijske svrhe.
Ostaje nada da će i donosioci odluka jednom odlučiti da zakonski reše ovu oblast u kojoj su deca i dalje meta zloupotreba i pogubno štetnih uticaja.
[1] 20. novembra 1989. godine, Generalna skupština UN usvojila je Konvenciju o pravima deteta.