Kao i jučerašnjem izveštaju, i na početku ovog (i svakog budućeg), predstavićemo broj tekstova koja se tiču dece, i/ili izveštavaju o deci u dnevnim novinama. Podsećanja radi, Prijatelji dece Srbije će uraditi skrining izveštavanja o deci[1] kao i poštovanju dečijih prava u štampanim medijima (u periodu od 2-8. septembra), a na sajtu decaimediji.com objavljivati kratke dnevne izveštaje.
U utorak, 3. septembra, broj tekstova koji na bilo koji način uključuju decu je iznosio 69, a po dnevnom listu raspodela je sledeća:
Najveći broj tekstova u oblasti je imala ”Politika”, dok se o deci pisalo u proseku od 8-10 tekstova po dnevnom listu.
Kada se uzme ukupan broj objava u dnevnim listovima o deci (69), tekstovi iz crne hronike su najbrojniji i čine preko 40 procenata. Tekstovi iz oblasti obrazovanja i početka školske godine zastupljeni su u 25 odsto, dok ostale teme obuhvataju život dece javnih ličnosti, porodični standard i prava, informisanje odraslih u vezi sa decom, migrantsku krizu i maloletnike bez pratnje, važnost vakcinacije, itd.
Glavna zapažanja na osnovu obuhvaćenih tema:
- Obrazovanje:
- U svetlu početka školske godine, nastavlja se trend izveštavanja o obrazovnim temama. Većina tekstova (15) se tiče inovacija u obrazovanju, informisanju o promenama u vaspitno-obrazovnim programima, te digitalizaciji školske mreže. Prvi dan škole je obeležila i poseta državnih funkcionera različitim školskim institucijama. Neki su se fotografisali sa učenicima, a fotografije su objavljene u određenom broju novina sa, a u nekim bez zaštite identiteta dece. Podsećamo redakcije da je zaštita dečjeg identiteta premisa, a eventualna saglasnost roditelja ne bi trebala da bude “pokriće” za izlaganje deteta javnosti u ovom kontekstu.
- Štrajk prosvetnih radnika je i dalje tema u žiži interesovanja, a za razliku od jučerašnje situacije, većina dnevnih medija je objavila vfest o početku štrajka, kao i o navedenim uzrocima.
- Štampani mediji su, takođe, izvestili i da je određen broj dece (u nekoliko opština i gradova) dobio besplatne udženike/rančeve/pribor.
- Crna
hronika i deca:
- Nastavio se trend izveštavanja o napadu na dete na Kosovu i Metohiji, te je sedam od osam dnevnih listova izvestilo o ovom događaju. U većini članaka se i dalje potencira na nacionalnom identitetu žrtve i napadača, a posebno zabrinjava što određene dnevne novine i dalje objavljuju slike dečaka iz bolnice i u potpunosti otkrivaju njegov identitet i lokaciju.
- Desila se i saobraćajna nesreća u kojoj je preživelo jedno dete, a troje stranih državljana izgubilo život, te je pet od osam listova izvestilo o ovom događaju. Nijedan list nije objavio identitet deteta, ali je stavljeno na uvid njegovo celokupno medicinsko stanje kao i obavljene i planirane medicinske procedure, što sem senzacionalizma, nema utemeljenja u potrebi informisanja javnosti.
- Nakon masakra u Teksasu, novine je preplavila vest o uraganu na Bahamima. Sedam od osam dnevnih listova, 3. septembra je izvestilo o ovoj nesreći u kojoj je prva žrtva bilo dete, a četiri od sedam listova su u potpunosti objavili identitet deteta sa sve fotografijom. Ponovićemo da, iako je vest sa drugog kontinenta, i preuzimana je sa vesti svetskih agencija, ovakav način izveštavanja o deci žrtvama istupa iz svake novinarske etike.
- Još jedan slučaj je obuhvaćen u ovom delu izveštaja, a to je hapšenje lica osumnjičenog za pedofiliju. Šest od osam listova je izvestilo o ovom slučaju, a većina objavljujući nepotrebne detalje samog akta nasilja koji mogu dodatno da viktimiziraju žrtvu/e. Prateći slične nemile događaje, uočava se da je uređivačka praksa detaljisanje na samom činu nasilja nad detetom, ali je nedovoljno edukativnih tekstova adresiranih ka roditeljima i građanima o informisanosti radi prevencije seksualnog nasilja nad decom, a postoji i nedostatak interesovanja medija za način procesuiranja ovakvih slučajeva, kao i krajnje ishode.
- Adresirali bismo još jedan slučaj, a to je objavljivanje fotografija osoba koje su izvršila teška krivična dela. Naime, na objavljivanim fotografijama okrivljeni se često pojavljuju sa članovima porodice, uključujući decu. Iako su lica deteta zamagljena, ne postoji razlog objavljivanja fotografija iz porodičnih albuma i društvenih mreža osumnjičenih/okrivljenih.
- Deca poznatih: U četiri od osam dnevnih listova, odnosno u sedam tekstova, novinari su se bavili decom javnih ličnosti. U svim slučajevima su objavljeni identitet dece, sa sve fotografijama, ponekad preuzetih i sa ličnih naloga na društvenim mrežama. Ponavljamo da, čak iako postoji saglasnost roditelja za objavljivanje identiteta deteta, to nije opravdanje za pojavljivanje dece u ovakvoj formi medijskog prostora.
Pohvaljujemo i pojedine listove koji su pisali informativne tekstove o aktivnostima za decu, informativne tekstove za roditelje o dečjem razvoju i mogućim aktivnostima sa decom u slobodno vreme, roditeljskim pravima i standardu. Stava smo da je takvih tekstova potrebno više, usmerenije i češće.
[1] Skrining je urađen za 8 dnevnih novina: Danas, Politika, Alo, Kurir, Informer, Večernje novosti, Srpski telegraf, Blic. Uzimani su u obzir tekstovi koji se tiču direktno dece, izveštavanja o deci i pitanjima od važnosti za decu.